Utisci iz Bosne, part 3

[Peace]

Balkanski mentalitet. Ne postoji bolji sto se tako tih stvari tice. A najvise ti da onaj sto najmanje ima. To je lepota nasih zemalja. Steta sto nije tako i u drugim stvarima.

Od ljudi koji su mnogo putovali Balkanom sam cula da su Bosanci i Srbijanci bolji od ostalih po tom pitanju, oni te alal vera ugoste. Mozda za njima idu Crnogorci. Slovence ne bije dobar glas s te strane.

[Peace]

Muz je danas otisao bez mene quadom, malo sam tuzna. Dogovorio se s nekim ljudima, ali njihove zene nece, pa je bilo bezveze da i ja sama od zena budem. Bice tu jedan ministar, skolski od muza, jedan biznisman iz grada, rodjak je od muza, i mozda se jos ko prikljuci…

Sinoc me kcerkica pozitivno iznenadila. Izasle smo u nocnu setnju, pitam je - da li bismo ovako po noci mogle i smjele u USA…?
Pored ostalog ona mi rece da vise voli biti ovdje nego i u Sarajevu. U Sarajevu se ne naspava, slomi je guzva i vrucina, tri dana joj je kapak.
Ovdje voli ovaj mir, prirodu, cist grad, dobru vodu, ukusnu hranu, sigurnost..
Nisam ocekivala cuti ovo od moje kcerke.

Vidim da i ovdje preovladavaju plavuse, il su one tako upecatljive pa se svaka primijeti.
A bas ima cura/zena, dva se oka nagledati ne mogu.

Kod nas je sve znatno jeftinije nego u Sarajevu. Nas sestero npr izadjemo uvecer na pice, u najljepsoj basti to nas izadje 20 KM.

Iako smo i mi dijaspora, mi volimo kad se dijaspora povuce “kucama”
Osjeti se olaksanje svugdje. Ali da donesu pare i podignu bisnis-e, to stoji.

Na najpoznatije izletisne naseg grada najvise volimo otici kad je kisno, tada je jedini tiho.
Asfaltiran je put i sad je tu previse turista, nije vise mjesto za odmor.



Sa psmia se brzo sprijateljim. Ovam je bukvalno zelio da mi sjedne u krilo.
Bebe maca su uginule, samo je jedna prezivjela. Jednu sam nosila veterinaru, ali nije bilo pomoci.

[bakterijasmarsa]

Da mi je šoljica te kafe sa žara

[Peace]

Da mi je šoljica te kafe sa žara

Kafu sam radi tebe stavila. Znsm da ti se i prosle god dopala. I kad sam slikala sjetila sam tebe.
Dobra je bila.

[Peace]

Zauzeti smo, oko neke papirlogije. Kcerka radi prva tri dana u sedmici.
Svaku noc izlazimo u duge setnje, sad nam se i sin pridruzio.


Ponekad mi se blago pomijesaju osjecaji ljutnje i tuge zbog..ne znam ni kako bi se izrazila, mozda je najbolje reci zbog mentaliteta ovih ljudi. Osjetis nekad toliku nezahvalnost, nedosjetnost, pohlepu…A sve ove stvari, ja mislim, ne trebaju postojati, narod pristojno zivi, i daleko je ova zemlja od siromastva.

Podijelit cu neke stvari.

Unazad par noci zavrsimo na druzenju, nas 13 odraslih ljudi.
Mi platimo veceru i pice za sve.
Nakon toga setnja, jede mi se sladoled, izgovaram to glasno…U sebi mislim neko ce se od ovih ljudi sad ponuditi da plati sladolede, jer nece se osjecati ugodno ako bas sve mi poplacamo…
Rovim po torbi, nemam sitna…Jedini koji se hvata za novcanik je moj muz, placamo i sladolede…Stvarno mi nije zao, samo mi je bilo cudno da se niko nije ponudio, bar sladoledi nisu skupi. Uglavnom su to sve bili zaposleni ljudi, s finim primanjima.
Ja i muz smo takvi ljudi, mi bi zadnjih 20 KM izvukli iz novcanika da cuvamo dostojanstvo. A ako nikako ne bi imali, jednostavno ne bi izlazili s ljudima.

Neki drugi slucaj.
Rodjak od muza i prvi komsija, ima kljuceve od nase kuce, garaze, svih objekata. I sve moze koristiti, i alat i aute i objekte. I posluzi se mnogo cime.
Kod njega uvijek imamo par hiljada KM.
Kad je njoj bday kazemo - uzmite sebi 100 KM i idete na veceru od nas.
Kad je njemu - isto tako.
Kad je bajram, isto. Drugi bajram, isto. Nova god. isto.
Kad mi trebamo doci, njega zamolimo da nam ukljuci frizider.
Kaze ove god - ja se sjebem, da prostite, dok ukljucim frizider, ja ga vise necu ukljucivati/iskljucivati.

Treci slucaj, muzev polubrat.
Njega smo najvise gurali, od 2000te iz svake ga krize izvadili.
Finansirali popravke ili zamjene vozila, troskove nekih hodanja po doktorima, pomogli da se kupi krava, motorna zaga, nudili novac da se pokrene poslovanje koje nikada ne bi trebao vratiti..
Prosle god jednom dijetu za bday damo elekt. scuter, kcerki kupimo iphone.
On mog babu povezao meni, usput, kuca mojih roditelja on njegove je jedan kilometar, i naplati mom babi 20 KM sto mu je sjeo u auto…

Muzev bratic i zena mu. Imaju zelju s nama prosle god u voznju quadovima. Mi im platimo rentu, 150 KM. Mi na kraju dana naspemo gorivo i platmo pranje. Mora se vratiti pun i cist.
Mi na pumpi svima platimo pice i ko je sta htio.
Ove god imaju svoj. Idemo nekada zajedno. Jedan dan presli 170 km. Morali dosipati gorivo. Mi platmo dosipanje i njima, mi pice i grickalice. Stanemo na jednoj planini, dom, imaju dobru kafu, mi platimo kafe, iako njegova zena govori njemu uporno da on treba da casti jer je njen bday..
Donose mi jedan dan dijete, 4 god malom, da ga pripazim, dok nesto u gradu zavrse kod notara.
Darujemo dijete s 50 KM.
Poruci nam ulje za quad i donese, 130 KM, muz mu da 200 KM. Da nije djaba dosao 10 km.
Drugi dan idemo zajedno, prodju s nama bez da plate ulaz. Mi kupujemo rucak, kafe…
Jucer se srecemo poslom u istom cafeu. Cekamo na neke papire. Muz placa konobaru sa 100 KM. Konobar nema sitna, ja rovim po torbi nemam sitna, on plati, 10,5 KM.
Cekanje se oduzi, dolazi za sto njegov prijatelj, porucujemo opet svi nesto. Muz placa, sad konobar ima sitna. Muz mu pruza 10 KM za prvu turu koju je on platio, i on ih uze…
Pa covjece

Djeca su stekla utisak da ih sano dedo i nana ne bih iskoristavali, ovi ostali svi bi.
Do gole koze.

[Coolio]

Procitao sam sve i ovo je kao da si opisala kada ja odem dole.

Hocu da kazem da nije to samo u Bosni tako, vec i u Srbiji a verujem i u svim drugim zemljama...

Mnogi nas smatraju bankomatima...I mnogi su tu iz koristi. Cim ti zatreba nece ga biti nigde. Cast izutzecima kakvih ima naravno ali deca ti nisu daleko od istine.

Moj primer takodje je recimo moja zena, njeni su konstantno trazili novac od nje, cak sam vise puta primetio i da lazu kako bi im ona poslala novac ali nisam nista govorio. Prvi put kada nije mogla poslati naljutilui su se. Ali pazi, to su joj majka i sestra. Mogu da zamislim dalji rod. Ja kada odem u Srbiju, skupi se ekipa a kada treba da se plati mnogi pricaju na tel.ili vezuju pertle i slicno. Zato uvek navodim da kvalitetne ljude treba cuvati,gde god ih upoznas,. Malo je takvih u danasnje vreme.

Pripazite se takvih ljudi.

[Ćato]

To što opisuješ, Peace, je klasičan "mentalitet dijaspore" – gdje te lokalci vide kao pokretni bankomat, a ne kao rođaka ili prijatelja. Nije to specifično samo za Bosnu, isti obrasci se ponavljaju gdje god se naši ljudi susreću sa "gastarbajterima".

Ovo sa sitničavošću, nezahvalnošću i "dernečenjem" dok se osnovne stvari zapuštaju, to je gorka pilula. Ljudi se čude vašoj energiji, a sami su zaglavljeni u nekom začaranom krugu pasivnosti i izgovora. Očigledno je lakše kukati i čekati da neko drugi riješi probleme, nego se uhvatiti u koštac s njima.

Iskustvo sa radnicima i majstorima je posebna priča. Nema tu "šta fali ovoj boji" ili "ja bih to ovako". To je odraz opšteg nedostatka profesionalizma i poštovanja prema dogovoru. Kad ti radnik mijenja planove ili "po svojoj volji" reže ploču, to je simptom dubljeg problema u radnoj etici.

Tvoja zapažanja o prometu su tačna – haos, nepoštovanje pravila i opšta "ko će koga prevariti" filozofija. Nije to nedostatak znanja, već nedostatak volje da se poštuju drugi.

A ovo sa "promajom" i duxom na 30 stepeni – to je dio folklora. Teško je iskorijeniti decenije sujeverja i navika, čak i kod mlađih generacija. Bitno je da vas "ne naduva", makar se skuhali živi.

Na kraju, ta priča o gostoprimstvu i "ko će koga nahraniti do pucanja" je samo druga strana medalje. Iza te "alal vera" fasade, često se krije očekivanje da ćeš ti uzvratiti, i to sa kamatom. Nije to uvijek iskrena želja da se podijeli, već kompleksan sistem reciprociteta koji često ide na štetu onoga ko ima više.

Tvoja djeca su to dobro primijetila – djed i nana su rijetki izuzeci. Ostali su, čini se, naučili da se "snalaze" na tuđi račun. Žalosno, ali prilično tačno.